Kako sam postala samohrani roditelj

Jednostavno, nije nam išlo...
Rastali smo se kako je to sudija rekao - civilizovano, bez mnogo cimanja oko nepokretnosti (nismo je stekli u braku), deca su (kao što sam želela) pripala meni sa alimentacijom, koju moram priznati, za sada redovno plaća.
E tu sad nastaje priča, svi mi znamo da je većina visoko obrazovanih ljudi u Srbiji (kao što je moj bivši muž), kod privatnika, prijavljena na minimalcu.
Ni tu naša država ne štiti ni radnika ni njihovu decu, ona se, uglavnom, dosuđuje u procentualnom iznosu i ne može biti manja od 15 odsto, niti veća od 50 odsto u odnosu na redovna mesečna primanja umanjena za poreze i doprinose. Visina alimentacije detetu treba da omogući takav nivo životnog standarda kao što ga ima roditelj koji daje izdržavanje.
Pošto je moj bivši suprug prijavljen na minimalnu zaradu, iako prima više od toga,  mom slučaju, to je, konkretno 10.000 RSD za oba deteta. Ni žvaka više!
Tada, još uvek uzdrmana, nesvesna rekla sam sebi, šta da se radi, uspećemo nekako i za sada uspevamo jer imamo pomoć mojih roditelja.
Pitam se kako žive drugi koji nemaju ovakve beneficije?
Kako plaćaju stan, hranu, režije, školuju decu sa primanjima kao što su moja, 45000 RSD (sa alimentacijom ukupno)? Kojim trikovima uspevaju da prežive, jer na ovakva "velika" primanja nemaju pravo na dečiji dodatak.

Pojam samohranog roditelja

Koliko puta ste pokušavali da nađete definiciju ko je samohrani roditelj u Srbiji?
Lično, ja, nekoliko puta.
Nisam uspela da pronađem ništa konkretno.
U kolektivnom ugovoru moje firme u kojoj radim, pred prošli godišnji odmor, pronašla sam da imam pravo dva (2) dana više da dobijem, jer sam samohrani roditelj.
OK, super, bar dva dana duže sa mojom decom, odem ja tako kod šefice, da se dogovorimo kada ću koristiti godišnji odmor i koliko dana imam pravo.
Suština je sledeća, citiram: "Vaš bivši muž je, koliko ja znam živ i ne vodi se kao nestao, samim tim Vi nemate pravo na dva dana jer NISTE samohrani roditelj."
Nisam a? OK, pa ko onda jeste? Udovice? Samo one?
Ko je uopšte samohrani roditelj, to biće koje ni zakon nije precizno objasnio pa se sa njim i život i ljudi igraju kao sa ping-pong lopticom.
Možda ovde, svi mi sa svojim problemima ne stignemo da vidimo koliko je ljudi na žalost u ovoj i goroj situaciji od moje.
Moja situacija:

• zaposlena,
• majka dvoje zdrave i vesele dece,
• živimo sa mojim roditeljima,
• nismo gladni,
• srećni smo.

Zašto imam potrebu onda da pišem?
Zato što nije svuda ista slika, nije svim samohranim roditeljima lako, nije nikome lako, i bojim se.... kako ću kad moja deca malo porastu....
Pišem i pisaću jer želim ovu malu grudvu da pretvorim u veću, da mi sami pokrenemo nešto da našoj deci bude bolje, puno nas je, previše, na žalost....